Архива пројеката

Архива пројеката под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

 

а) Традиција, иновација и идентитет у византијском свету (евиден. број 177032)

Време трајања: 2011–2019.

Руководилац: Љубомир Максимовић, од 2017. Бојана Крсмановић

Сарадници:

Гојко Суботић

Мирјана Живојиновић

Предраг Коматина

Љубомир Милановић (од 2012)

Станоје Бојанин

Срђан Пириватрић

Бојан Миљковић

Дејан Џелебџић (до 2019)

Маја Николић (од 2019)

Марко Драшковић (до 2017)

Јована Шијаковић (од 2016)

Милош Цветковић

Тамара (Матовић) Илић (од 2013)

Бојана Павловић

Милош Живковић (од 2013)

 

Спољни сарадници:

Радивој Радић (до 2012)

Миодраг Марковић

Драган Војводић

(† 2018) Александар Поповић

Дарко Тодоровић (од 2014)

Александар Фотић (до 2017)

Дејан Џелебџић (од 2019)

Маја Николић (до 2019)

Ил Акад (од 2018)

 

Инострани сарадници:

Атанасиос Маркопулос

Клаудија Рап

Михаел Гринбарт

 

Пројекат Традиција, иновација и идентитет у византијском свету имао је мултидисциплинарни карактер, са теоријском и емпиријском основом која се огледала у теренским истраживањима везаним за споменике и географске локације. Био је фокусиран на четири међусобно повезана историјска феномена, који су од значаја како за саму Византију, тако и за свет балканског простора под њеним утицајима – Србију, а у неким аспектима и Бугарску.

1) Држава и друштво – Истраживање развоја државних и црквених институција у Византији, Србији и Бугарској, како у византијско доба, тако и током првих векова Османског царства.

2) Свакодневни живот – Реч је о истраживању положаја појединца и локалне заједнице, као и испитивање различитих концепата времена и простора средњовековног друштва не само у Византији него и у државама балканских Словена.

3) Извори од посебног значаја – Издавање и превођење писаних извора (текстова и натписа): списи архиепископа Димитрија Хоматина, светогорска документа, ктиторски натписи од XII до XV века.

4) Идеолошки, религиозни и филозофско-историјски аспекти наведених феномена – што подразумева испитивање мисаоне, духовне и, у ширем смислу, културне надградње која доприноси ширењу византијских појава у словенском простору.

Важан сегмент истраживања био је посвећен Охридској архиепископији у византијско и поствизантијско доба (1018–1767). Интердисциплинарним истраживањима сарадника пројекта обухваћени су црквени, политички, друштвени и културни односи унутар територије Охридске архиепископије, са фокусом на однос између лаичког и црквеног концепта друштва. У непосредној вези са истраживањима Охридске архиепископије било је и испитивање улоге Свете Горе као посредника у култури, друштвеним односима и црквеној организацији између Грка и Словена у византијском и поствизантијском (османском) свету.

Током пројектног циклуса резултати истраживања сарадника објављивани су у виду појединачних студија (чланака) и монографија.

 

б) Зидно сликарство и натписи XIV и XV века 

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац: Гојко Суботић

Сарадници: 
Милица Грковић
Ида Тот
Ирена Шпадијер
Бојан Миљковић

Предмет истраживања су биле зидне слике византијског стила, сакралне и лаичке тематике, на територији средњовековне Србије у последњем раздобљу самосталности. Сликарство прате натписи од којих су посебно значајни текстови историјске садржине, пре свега ктиторски натписи који обавештавају о оснивачима/дародавцима, времену настанка грађевине и њеног украса, представницима световне и духовне власти, а понекад и личностима мајстора (градитеља и сликара), друштвеним приликама, поседима и др. Многа питања везана за карактер и прошлост споменика могу се објаснити једино упоредним разматрањем, с једне стране, ликовних представа (са нарочито занимљивим портретима ктитора, владара, властеле, црквених достојанственика и приложника из различитих друштвених слојева) и поуздано прочитане епиграфске грађе која о њима непосредно сведочи. У оквиру пројекта Зидно сликарство и натписи ХIV и ХV века наставило се са објављивањем натписа историјске садржине чији је први том (са грађом из ХII и ХIII века) у претходном пројектном периоду приведен крају.

 

в) Византијски свет у променама (10–12. век)

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац: Љубомир Максимовић

Сарадници: 
(† 2006) Нинослава Радошевић
Бојана Крсмановић
Дејан Џелебџић 
Влада Станковић

Марко Драшковић (од 2007)

Предраг Коматина (од 2008)

Предмет пројекта је време (10–12. век) великих промена у изгледу и функционисању византијског „модела“. Истраживања су се одвијала у неколико праваца:

(а) Развој државне управе у 11. и 12. веку, нарочито у погледу чиновничке структуре. У питању су процеси усложњавања структуре, милитаризације и приватизације институција, обележени раскораком између теоретског устројства организације и палијативних решења и коначним прелажењем механизма власти у руке аристократије. Сва та истраживања су се заснивала на византијским историографским делима, чиновничким печатима и кореспонденцији достојанственика.

(б) Идеолошки аспект испитиваних појава узет је у разматрање, нарочито питање односа између јавног и приватног у функционисању државе и појединих делова њеног механизма. Ово је од посебног значаја у односима између Византије, с једне, и Србије и Бугарске, с друге стране.

(в) Наведене прилике имају свој одраз и у културној физиономији епохе. Истраживања у овом правцу могућна су кроз књижевно-историјска проучавања споменутих врста извора, у првом реду историографије 11. века и епистолографије 11. и 12. века.
Резултати пројекта састојали су се из студија о: (а) променама у државној управи и односу између политичке теорије и праксе, (б) карактеру односа Србије са Византијом, као и (в) карактеру извора за истраживање ових питања.

 

г) Последње столеће Византије и Србије

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац: Радивој Радић

Сарадници:
(† 2006) Нинослава Радошевић
Мирјана Живојиновић
(† 2009) Сима Ћирковић
Срђан Пириватрић
Александар Поповић
Маја Николић

Милош Цветковић (од 2009)

Предмет пројекта је последње столеће постојања Византије и Србије до њиховог пада под власт Османлија. Пројекат је предвиђао истраживање вишезначних и разуђених веза двеју држава у наведеном периоду. Овај пројекат, који је најтешње повезан са међународним пројектом византолошких института у Београду и Атини, одвијао се у три правца:

а) Пре свега проучавано је шта византијски писци казују о оновременој Србији. Углавном је реч о ауторима који пишу после пропасти Византије. Ово питање је посебно занимљиво јер су византијски људи од пера напустили дотадашњи вишестолетни презрив став и пред заједничком опасношћу од Турака почели другачије да гледају на јужнословенске народе.

б) Неки радови били су посвећени питањима која се односе на поједине аспекте унутрашњег живота како Византије тако и Србије. С друге стране разматрало се и како српски писци 15. века гледају на Византијско царство.

в) Посебно истраживање посвећено је проучавању и издавању аката манастира Хиландара. Реч је о хиландарским документима који потичу из друге половине 14. и 15. века.

Главни циљ овог пројекта био је издавање VII тома Византијских извора за историју народа Југославије што је у блиској будућности један од најважнијих задатака Византолошког института.