Научна делатност

Научна делатност института била је од почетка интердисциплинарног карактера. Готово од самог оснивања истраживања су се спроводила у четири основна правца: (а) историја Византије и византијско-јужнословенских односа, (б) византијски извори за историју народа Југославије, (в) византијска књижевност и средњовековни грчки језик, (д) византијска и поствизантијска уметност. У оквиру рада института покренута су и два пројекта у сарадњи са сличним институцијама у свету, чији су први резултати и објављени: Actes de Chilandar I (са Институтом за византијске студије у Паризу, 1995) и The Byzantine Province in Change. On the Threshold between the 10th and the 11th Century (са Институтом за византијске студије у Атини, 2008). Од 2002. до 2005. уведени су и развијани тзв. циљни пројекти (укључујући и поменуту сарадњу са иностраним партнерима): Actes de Chilandar II; Ктиторски натписи на фрескама XII–XIII века; Унутрашњи преображај Византије од X до XII века; Византијски извори за историју народа Југославије V. У 2006. години започет је петогодишњи циклус комбинованих пројеката, циљних и истовремено шире постављених: Последње столеће Византије и Србије (руководилац пројекта Р. Радић), Византијски свет у променама (X–XII век) (руководилац пројекта Љ. Максимовић), Зидно сликарство и натписи XIV и XV века (руководилац пројекта Г. Суботић). Од 2011. до 2019. године научна делатност била је обједињена у оквиру пројекта Традиција, иновација и идентитет у византијском свету (руководилац пројекта био је Љ. Максимовић, од 2017. Б. Крсмановић), интердисциплинарног карактера, у који су били укључени домаћи и страни истраживачи.

Институт је био један од главних организатора неколицине научних скупова, међународних и домаћих: 12. међународни конгрес византолога у Охриду 1961; 23. међународни конгрес у Београду 2016. Београд је био домаћин и 2. међународног конгреса византолога одржаног 1927. године.

Више од две деценије, сваке пете године, у организацији института одржава се национална конференција византолога. Прва је одржана 1990. у Задру (названа Југословенска конференција византолога), друга у Студеници 1995, трећа у Крушевцу 2000, а последње четири (2005, 2010, 2015, 2021) у Београду. На националним конференцијама окупљају се научници свих генерација како из византологије, тако и из других сродних научних дисциплина. Саопштења изложена на овим скуповима објављивана су у посебним публикацијама и у Зборнику радова Византолошког института (ЗРВИ).

Током свог постојања институт је био коорганизатор низа међународних скупова, насталих као резултат билатералне сарадње. Последњих година такви скупови били су везани за бугарско-српску (2008) и француско-српску сарадњу (2010).