О институту

Византолошки институт Српске академије наука и уметности (САНУ) основао је академик Георгије Острогорски, марта 1948, у години када је одржан први послератни међународни конгрес византијских студија и основана Међународна асоцијација византолога (Association Internationale des Études Byzantines). Од самог почетка рад института почивао је на тимском ангажовању научника на различитим пројектима. У рад института нису били укључени само стални сарадници института, него и колеге из сродних научних дисциплина и институција. Поред Георгија Острогорског први сарадници института били су Иванка Николајевић, Фрањо Баришић, Лидија Томић, Мила Рајковић, Бариша Крекић, као и службеници Зденко Маринковић и Борислав Радојчић. Сарадници, са пуним или делимичним ангажманом, били су Јадран Ферлуга, Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић, Јованка Калић, Нинослава Радошевић, Иван Ђурић, Душан Кораћ и Радивој Радић. Међу млађим истраживачима института налазили су се Сања Мешановић, Ида Тот, Нада Зечевић, Срђан Рајковић и Марко Драшковић.

Институт је дао значајан допринос развоју светске византологије, нарочито у проучавању византијских државних институција и идеологије, византијског друштвеног поретка и, пре свега, византијско-српских односа. У више од шездесет година постојања институт је непрекидно деловао под старањем Одељења историјских наука САНУ и, у сарадњи са његовим члановима, третиран је увек као организационо језгро свих научних активности у области византологије. Као такав, био је и остао једина научна организација овог профила у читавој нашој земљи, и у некадашњој Југославији и у Републици Србији.

Институтом су до данас руководила тројица директора: Георгије Острогорски (1948–1976), Божидар Ферјанчић (1976–1998) и Љубомир Максимовић (од 1998).

Научна делатност

Научна делатност института била је од почетка интердисциплинарног карактера. Готово од самог оснивања истраживања су се спроводила у четири основна правца: (а) историја Византије и византијско-јужнословенских односа, (б) византијски извори за историју народа Југославије, (в) византијска књижевност и средњовековни грчки језик, (д) византијска и поствизантијска уметност. У оквиру рада института покренута су и два пројекта у сарадњи са сличним институцијама у свету, чији су први резултати и објављени: Actes de Chilandar I (са Институтом за византијске студије у Паризу, 1995) и The Byzantine Province in Change. On the Threshold between the 10th and the 11th Century (са Институтом за византијске студије у Атини, 2008). Од 2002. до 2005. уведени су и развијани тзв. циљни пројекти (укључујући и поменуту сарадњу са иностраним партнерима): Actes de Chilandar II; Ктиторски натписи на фрескама XIIXIII века; Унутрашњи преображај Византије од X до XII века; Византијски извори за историју народа Југославије V. У 2006. години започет је петогодишњи циклус комбинованих пројеката, циљних и истовремено шире постављених: Последње столеће Византије и Србије (руководилац пројекта Р. Радић), Византијски свет у променама (XXII век) (руководилац пројекта Љ. Максимовић), Зидно сликарство и натписи XIV и XV века (руководилац пројекта Г. Суботић). Од јануара 2011. научна делатност обједињена је у пројекту Традиција, иновација и идентитет у византијском свету (руководилац пројекта Љ. Максимовић), интердисциплинарног карактера, у који су укључени домаћи и страни истраживачи.

Институт је био један од главних организатора неколицине научних скупова, међународних и домаћих: 12. међународни конгрес византолога у Охриду 1961; 23. међународни конгрес у Београду 2016. Београд је био домаћин и 2. међународног конгреса византолога одржаног 1927. године.

Више од две деценије, сваке пете године, у организацији института одржава се национална конференција византолога. Прва је одржана 1990. у Задру (названа Југословенска конференција византолога), друга у Студеници 1995, трећа у Крушевцу 2000, а последње три (2005, 2010, 2015) у Београду. На националним конференцијама окупљају се научници свих генерација како из византологије, тако и из других сродних научних дисциплина. Саопштења изложена на овим скуповима објављивана су у посебним публикацијама и у Зборнику радова Византолошког института (ЗРВИ).

Током свог постојања институт је био коорганизатор низа међународних скупова, насталих као резултат билатералне сарадње. Последњих година такви скупови били су везани за бугарско-српску (2008) и француско-српску сарадњу (2010).

Издавачка делатност

Институт је издавач три серије публикација – ЗРВИ, Посебна издања и Извори. Од 1952. до данас објављене су 53 свеске Зборника радова Византолошког института, светски познатог часописа. Његова библиографска сигла – ЗРВИ / ZRVI – одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије.

У оквиру издавачке делатности института објављено је и 46 посебних, монографских издања, међу којима је и 5 књига (од планираних 7) едиције Византијски извори за историју народа Југославије.

Трећу серију институтских издања отварају Натписи историјске садржине у зидном сликарству (XII–XIII век).

Радна тела институтa

Радна тела институтa

Директор: академик Љубомир Максимовић, професор емеритус (ljmaksim@f.bg.ac.rs, ljubomir.maksimovic@sanu.ac.rs)
Заменик директора: др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник (bojana.krsmanovic@vi.sanu.ac.rs)
Секретар: Драгана Илић (inst.byz@vi.sanu.ac.rs)

Научно веће Византолошког института
САНУ
председник НВ: академик Гојко Суботић (gojko.subotic@sanu.ac.rs)
чланови НВ:

  • Станоје Бојанин, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Мирјана Живојиновић, академик
  • Јованка Калић, академик
  • Десанка Ковачевић-Којић, академик
  • Предраг Коматина, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Бојана Крсмановић, виши научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Александар Лома, академик, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду
  • Љубомир Максимовић, академик, професор емеритус Филозофског факултета Универзитета у Београду
  • Миодраг Марковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, дописни члан САНУ
  • Љубомир Милановић, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Бојан Миљковић, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Момчило Спремић, академик
  • Дејан Џелебџић, научни сарадник Византолошког института САНУ

 

Управни одбор Византолошког института САНУ
председник УО: академик Мирјана Живојиновић (mirjana.zivojinovic@sanu.ac.rs)
чланови УО:

  • Станоје Бојанин, научни сарадник Византолошког института САНУ
  • Татјана Суботин Голубовић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду
  • Гојко Суботић, академик
  • Дејан Џелебџић, научни сарадник Византолошког института САНУ


Редакциони одбор Зборника радова Византолошког института
уредници: Љубомир Максимовић (ljmaksim@f.bg.ac.rs, ljubomir.maksimovic@sanu.ac.rs), Бојана Крсмановић (bojana.krsmanovic@vi.sanu.ac.rs)

секретар Редакције: Предраг Коматина (predrag.komatina@vi.sanu.ac.rs)
чланови Редакције:

  • Станоје Бојанин (Византолошки институт САНУ)
  • Мирјана Живојиновић (САНУ, Београд)
  • Вујадин Иванишевић (Археолошки институт, Београд)
  • Јованка Калић (САНУ, Београд)
  • Сергеј Карпов (Московский государственный университет, Москва)
  • Предраг Коматина (Византолошки институт САНУ)
  • Бојана Крсмановић (Византолошки институт САНУ)
  • Александар Лома (Филозоски факултет Универзитета у Београду/САНУ, Београд)
  • Љубомир Максимовић (САНУ, Београд)
  • Миодраг Марковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду/САНУ, Београд)
  • Љубомир Милановић (Византолошки институт САНУ)
  • Бојан Миљковић (Византолошки институт САНУ)
  • Срђан Пириватрић (Византолошки институт САНУ)
  • Клаудија Рап (Institut für Byzantinistik und Neogräzistik, Беч)
  • Гојко Суботић (САНУ, Београд)
  • Евангелос Хрисос (Парламент Републике Грчке, Атина)
  • Дејан Џелебџић (Византолошки институт САНУ)
  • Жан-Клод Шене (Centre de recherche d’Histoire et Civilisation de Byzance, Париз)
  • Петер Шрајнер (Universität zu Köln, Келн)
Међународна сарадњa

Институт непрекидно сарађује са сличним институцијама у свету. Неки резултати те сарадње су до сада објављени: Actes de Chilandar I (са Институтом за византијске студије у Паризу, 1995) и The Byzantine Province in Change. On the Threshold between the 10th and the 11th Century (са Институтом за византијске студије у Атини, 2008). На основу билатералног уговора Грчке и Србије о културној и научној сарадњи, институт је током 2005–2006. сарађивао са Институтом за византијска истраживања (Атина) на пројекту посвећеном српско-византијским односима пред османско освајање. Такође, поједини истраживачи Византолошког института САНУ учествовали су на пројекту L'image de l'autre (2006–2008), који је настао као плод сарадње Филозофског факултета у Београду (Катедра за византологију) и Универзитета Sorbonne–Paris IV.

Плодна сарадња успостављена је и са сродним институтима Бугарске академије наука: са Балканолошким институтом и Центром за трачке студије на пројектима Балкан као глобална раскрсница: Сусрет и размена (2014–2016) и Гласови и слике средњовековног Балкана (IVXVI век) (2017–), те са Институтом за књижевност на пројекту Бугарско-српски и српско-бугарски узајамни односи у 14. веку у контексту византијске цивилизaције (2017–).

Садашњи главни пројекат института Традиција, иновација и идентитет у византијском свету такође је интернационалног карактера, будући да у њему учествују колеге из Немачке, Аустрије и Грчке. У редакцији ЗРВИ налазe се истакнути византолози из земаља са дугом традицијом у тој области истраживања (Аустрија, Русија, Грчка, Француска, Немачка). С друге стране, домаћи сарадници доприносе развоју међународне сарадње института и кроз чланства у одборима иностраних часописа, интернационалних стручних удружења и институционалних тела.

Од свог оснивања Византолошки институт САНУ био је домаћин бројних иностраних научника, који су као гости института држали предавања или учествовали на научним трибинама. На институтској адреси функционише већ 50 година и Југословенски (сада Српски) комитет за византологију, раније као део Друштва историчара Југославије (Србије). Председник комитета, академик Љ. Максимовић, уједно је и потпредседник Међународне асоцијације византолога (Association internationale des études byzantines).