О институту

Византолошки институт Српске академије наука и уметности основао је академик Георгије Острогорски (директор 1948–1976), марта 1948. Од самог почетка рад Института почивао је на тимском ангажовању научника  на различитим пројектима. У рад института нису били укључени само стални сарадници института, него и колеге из сродних научних дисциплина и институција. Поред Георгија Острогорског први сарадници института били су Иванка Николајевић, Фрањо Баришић, Лидија Томић, Мила Рајковић, Бариша Крекић, као и службеници Зденко Маринковић и Борислав Радојчић. Сарадници, са пуним или делимичним ангажманом, били су Јадран Ферлуга, Божидар Ферјанчић (директор института 1976–1998), Сима Ћирковић, Јованка Калић, Нинослава Радошевић, Иван Ђурић, Душан Кораћ и Радивој Радић. Међу млађим истраживачима института налазили су се Сања Мешановић, Ида Тот, Нада Зечевић и Срђан Рајковић.

Институт је дао значајан допринос развоју светске византологије, нарочито у проучавању византијских државних институција и идеологије, византијског друштвеног поретка позне епохе (XII–XV век) и, пре свега, византијско-српских односа. У више од шездесет година постојања институт је непрекидно деловао под старањем Одељења историјских наука САНУ и, у сарадњи са његовим члановима, третиран је увек као организационо језгро свих научних активности у области византологије. Као такав, био је и остао једина научна организација овог профила у читавој нашој земљи, и у некадашњој Југославији и у Републици Србији.

Институтом су до данас руководила тројица директора: Георгије Острогорски (1948–1976), Божидар Ферјанчић (1976–1998) и Љубомир Максимовић (од 1998).

Научна делатност

Научна делатност института била је од почетка интердисциплинарног карактера. Готово од самог оснивања истраживања су се спроводила у четири основна правца: (а) Историја Византије и византијско-јужнословенских односа, (б) Византијски извори за историју народа Југославије, (в) Византијска књижевност и средњовековни грчки језик, (д) Византијска и поствизантијска уметност. У оквиру рада института покренута су и два пројекта у сарадњи са сличним институцијама у свету, чији су први резултати и објављени:Грчки акти манастира Хиландара (са Институтом за византијске студије у Паризу), Византијски натписи на портретима из Македоније (са Институтом за византијске студије у Атини). Од 2002. до 2005. уведени су и развијани тзв. циљни пројекти (укључујући и поменуту сарадњу са иностраним партнерима): Actes de Chilandar II; Ктиторски натписи на фрескама XII-XIII века; Унутрашњи преображај Византије од X до XII века; Византијски извори за историју народа Југославије V. У 2006. години започет је петогодишњи циклус комбинованих пројеката, циљних и истовремено шире постављених: Последње столеће Византије и Србије (шеф пројекта Р. Радић), Византијски свет у променама (X-XII век) (шеф пројекта Љ. Максимовић), Зидно сликарство и натписи XIV и XV века (шеф пројекта Г. Суботић). Од јануара 2011. научна делатност института обједињена је у четворогодишњем пројекту Традиција, иновација и идентитет у византијском свету (шеф пројекта Љ. Максимовић), интердисциплинарног карактера, у који су укључени домаћи и страни истраживачи.

Институт је био један од главних организатора неколицине научних скупова, међународних и домаћих. Године 1961. одржан је 12. међународни конгрес византолога у Охриду. На 22. међународном конгресу у Софији (август 2011.) донета је одлука да се Београду повери организација наредног, 23. међународног конгреса 2016. Београд је био домаћин и другог конгреса, одржаног 1927. године. Већ две деценије, сваке пете године, одржава се национална конференција византолога. Прва је одржана 1990. у Задру (названа Југословенска конференција византолога), друга у Студеници 1995, трећа у Крушевцу 2000, а последње две, 2005. и 2010. у Београду. На националним конференцијама окупљају се научници свих генерација како из византологије, тако и из других сродних научних дисциплина. Саопштења изложена на овим скуповима објављивана су у посебним публикацијама и у ЗРВИ.

Институт је током свог постојања био коорганизатор низа међународних скупова, насталих као резултат билатералне сарадње. Последњих година такви скупови били су везани за бугарско-српску (2008), француско-српску сарадњу (2010), а у плану су и нова научна окупљања, посебно један билатерални скуп са грчким колегама.

Издавачка делатност

Институт је издавач две серије публикација – ЗРВИ и посебних издања. Од 1952. до данас објављена је 51 свеска Зборника радова Византолошког института, светски познатог часописа. Његова библиографска сигла – ЗРВИ / ZRVI – одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије. Јубиларни, 50. број ЗРВИ посвећен је директору института, академику Љубомиру Максимовићу (Festschrift).

У оквиру издавачке делатности института објављена су и 43 посебна, монографска издања, међу којима је и 5 књига (од планираних 7) у серији Византијски извори за историју народа Југославије. У припреми су 44. издање института – Натписи историјске садржине у зидном сликарству, том I, XII – XIII век, обрадили Г. Суботић, Б. Миљковић, И Тот и И. Шпадијер, као и 45. посебно издање – ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ,  зборник радова у част академика Мирјане Живојиновић.

Радна тела институтa

Директор: академик Љубомир Максимовић, професор емеритус (ljmaksim@f.bg.ac.rs)
Заменик директора: др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник (bojana.krsmanovic@vi.sanu.ac.rs)
Секретар: Драгана Илић (inst.byz@vi.sanu.ac.rs)

Научно веће Византолошког института

председник НВ: академик Гојко Суботић
чланови НВ:

  • др Станоје Бојанин, научни сарадник Византолошког института
  • Мирјана Живојиновић, академик
  • Јованка Калић, академик
  • Десанка Ковачевић-Којић, академик
  • др Предраг Коматина, научни сарадник Византолошког института
  • др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник Византолошког института
  • Александар Лома, академик
  • Љубомир Максимовић, академик
  • др Миодраг Марковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду
  • др Љубомир Милановић, научни сарадник Византолошког института
  • др Бојан Миљковић, научни сарадник Византолошког института
  • др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института
  • Момчило Спремић, академик
  • др Дејан Џелебџић, научни сарадник Византолошког института

Управни одбор Византолошког института
председник УО: академик Мирјана Живојиновић (Mirjana.Zivojinovic@sanu.ac.rs)
чланови УО:

  • др Станоје Бојанин, научни сарадник Византолошког института
  • др Татјана Суботин Голубовић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду
  • Гојко Суботић, академик
  • др Дејан Џелебџић, научни сарадник Византолошког института


Редакциони одбор Зборника радова Византолошког института
уредник ЗРВИ: Љубомир Максимовић
секретар Редакције:  Предраг Коматина (predrag.komatina@vi.sanu.ac.rs)
чланови Редакције:

  • Станоје Бојанин (Византолошки институт САНУ)
  • Мирјана Живојиновић (САНУ, Београд)
  • Вујадин Иванишевић (Археолошки институт, Београд)
  • Јованка Калић (САНУ, Београд)
  • Сергеј Карпов (Московский Госсударствений Университет, Москва)
  • Предраг Коматина (Византолошки институт САНУ)
  • Бојана Крсмановић (Византолошки институт САНУ, Београд)
  • Александар Лома (Филозоски факултет Универзитета у Београду/САНУ, Београд)
  • Љубомир Максимовић (САНУ, Београд)
  • Миодраг Марковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд)
  • Љубомир Милановић (Византолошки институт, САНУ)
  • Бојан Миљковић (Византолошки институт САНУ)
  • Срђан Пириватрић (Византолошки институт САНУ)
  • Клаудија Рап ( Institut für Byzantinistik und Neogräzistik, Wien)
  • Гојко Суботић (САНУ, Београд)
  • Евангелос Хрисос (Парламент Републике Грчке, Атина)
  • Дејан Џелебџић (Византолошки институт САНУ)
  • Жан-Клод Шене (Centre de recherche d’Histoire et Civilisation de Byzance, Париз)
  • Петер Шрајнер (Professor Emeritus, Universität zu Köln)
Међународна сарадњa

Институт има непрекидну сарадњу са сличним институцијама у свету. Неки резултати те сарадње су до сада објављени: Грчки акти манастира Хиландара (са Институтом за византијске студије у Паризу), Византијски натписи на портретима из Македоније (са Институтом за византијске студије у Атини). Од 2002. до 2005. уведени су и развијани тзв. циљни пројекти (укључујући и поменуту сарадњу са иностраним партнерима): Actes de Chilandar II; Ктиторски натписи на фрескама XII-XIII века. На основу билатералног уговора Грчке и Србије о културној и научној сарадњи, ВИ САНУ је током 2005–2006. имао заједнички двогодишњи пројекат са Институтом за византијска истраживања (Атина), посвећен српско-византијским односима пред османско освајање. Такође, институт je учествовао, преко појединих својих истраживача, у сарадњи Филозофског факултета у Београду (Катедра за византологију) и Универзитета Sorbonne-Paris IV у оквиру пројекта L'image de l'autre (2006–2008). Институт је успоставио двогодишњу сарадњу са Институтом за балканске студије и Центром за трачке студије Бугарске академије наука на пројекту The Balkans as a Global Crossroads: Encounter and Exchange.

Садашњи пројекат института Традиција, иновација и идентитет у византијском свету је, такође, интернационалног карактера, будући да у њему учествују колеге из Немачке, Аустрије и Грчке. У редакцији ЗРВИ налази се петоро истакнутих византолога из различитих земаља са традицијом византолошких истраживања (Аустрија, Русија, Грчка, Француска, Немачка). С друге стране, неки од домаћих истраживача су, у међувремену, именовани за чланове редакција или сараднике иностраних часописа.

Од свог оснивања Византолошки институт био је домаћин бројних иностраних научника, који су као гости института држали предавања или учествовали на научним трибинама. У просеку колеге из иностранства гостују у ВИ САНУ два пута годишње. На институтској адреси функционише већ 50 година и Југословенски (сада Српски) комитет за византологију. Председник комитета, академик Љ. Максимовић, тренутно је и потпредседник Међународне асоцијације византолога (AIEB).