Пројекат 2011-2014

Домаћи и страни сарадници Византолошког института САНУ своја истраживања од јануара 2011. спроводе у оквиру пројекта Традиција, иновација и идентитет у византијском свету под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (евиден. број 177032; руководилац Љ. Максимовић).

            Пројекат Традиција, иновација и идентитет у византијском свету има мултидисциплинарни карактер, са теоријском и емпиријском основом која се огледа у теренским истраживањима везаним за споменике и географске локације. Фокусиран је на четири међусобно повезана историјска феномена, који су од значаја како за саму Византију, тако и за свет балканског простора под њеним утицајима – Србију, а у неким аспектима и Бугарску.

1) Држава и друштво – Истраживање развоја државних и црквених институција у Византији, Србији и Бугарској, како у византијско доба, тако и током првих векова Османског царства.

2) Свакодневни живот – Реч је о истраживању положаја појединца и локалне заједнице, као и испитивање различитих концепата времена и простора средњовековног друштва не само у Византији него и у државама балканских Словена.

3) Извори од посебног значаја – Издавање и превођење писаних извора (текстова и натписа): списи архиепископа Димитрија Хоматина, светогорска документа, ктиторски натписи.

4) Идеолошки, религиозни и филозофско-историјски аспекти наведених феномена – што подразумева испитивање мисаоне, духовне и, у ширем смислу, културне надградње која доприноси ширењу византијских појава у словенском простору.

            Важан сегмент истраживања посвећен је Охридској архиепископији у византијско и поствизантијско доба (1018–1767). Интердисциплинарним истраживањима сарадника пројекта обухватају се црквени, политички, друштвени и културни односи унутар територије Охридске архиепископије, са фокусом на однос између лаичког и црквеног концепта друштва. У непосредној вези са истраживањима Охридске архиепископије јесте и испитивање улоге Свете Горе као посредника у култури, друштвеним односима и црквеној организацији између Грка и Словена у византијском и поствизантијском (османском) свету.

            Очекује се да се током пројектног циклуса резултати истраживања сарадника објаве у виду појединачних студија (чланака) и монографија.

Архива пројеката

Архива пројеката под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

а) Зидно сликарство и натписи XIV и XV века 

Руководилац: Гојко Суботић

Сарадници: 
Милица Грковић
Ида Тот
Ирена Шпадијер
Бојан Миљковић

Предмет истраживања су биле зидне слике византијског стила, сакралне и лаичке тематике, на територији средњовековне Србије у последњем раздобљу самосталности. Сликарство прате натписи од којих су посебно значајни текстови историјске садржине, пре свега ктиторски натписи који обавештавају о оснивачима/дародавцима, времену настанка грађевине и њеног украса, представницима световне и духовне власти, а понекад и личностима мајстора (градитеља и сликара), друштвеним приликама, поседима и др. Многа питања везана за карактер и прошлост споменика могу се објаснити једино упоредним разматрањем, с једне стране, ликовних представа (са нарочито занимљивим портретима ктитора, владара, властеле, црквених достојанственика и приложника из различитих друштвених слојева) и поуздано прочитане епиграфске грађе која о њима непосредно сведочи. У оквиру пројекта Зидно сликарство и натписи ХIV и ХV века наставило се са објављивањем натписа историјске садржине чији је први том (са грађом из ХII и ХIII века) у претходном пројектном периоду приведен крају. 

б) Византијски свет у променама (10–12. век)

Руководилац: Љубомир Максимовић
 
Сарадници: 
(†) Нинослава Радошевић
Бојана Крсмановић
Дејан Џелебџић 
Влада Станковић 

Предмет пројекта је време (10–12. век) великих промена у изгледу и функционисању византијског „модела“. Истраживања су се одвијала у неколико праваца:
(а) Развој државне управе у 11. и 12. веку, нарочито у погледу чиновничке структуре. У питању су процеси усложњавања структуре, милитаризације и приватизације институција, обележени раскораком између теоретског устројства организације и палијативних решења и коначним прелажењем механизма власти у руке аристократије. Сва та истраживања су се заснивала на византијским историографским делима, чиновничким печатима и кореспонденцији достојанственика.
(б) Идеолошки аспект испитиваних појава узет је у разматрање, нарочито питање односа између јавног и приватног у функционисању државе и појединих делова њеног механизма. Ово је од посебног значаја у односима између Византије, с једне, и Србије и Бугарске, с друге стране.
(в) Наведене прилике имају свој одраз и у културној физиономији епохе. Истраживања у овом правцу могућна су кроз књижевно-историјска проучавања споменутих врста извора, у првом реду историографије 11. века и епистолографије 11. и 12. века.
Резултати пројекта састојали су се из студија о: (а) променама у државној управи и односу између политичке теорије и праксе, (б) карактеру односа Србије са Византијом, као и (в) карактеру извора за истраживање ових питања.


в) Последње столеће Византије и Србије

Руководилац: Радивој Радић


Сарадници:
(†) Нинослава Радошевић
Мирјана Живојиновић
(†) Сима Ћирковић
Срђан Пириватрић
Александар Поповић
Маја Николић

Предмет пројекта је последње столеће постојања Византије и Србије до њиховог пада под власт Османлија. Пројекат је предвиђао истраживање вишезначних и разуђених веза двеју држава у наведеном периоду. Овај пројекат, који је најтешње повезан са међународним пројектом византолошких института у Београду и Атини, одвијао се у три правца:
а) Пре свега проучавано је шта византијски писци казују о оновременој Србији. Углавном је реч о ауторима који пишу после пропасти Византије. Ово питање је посебно занимљиво јер су византијски људи од пера напустили дотадашњи вишестолетни презрив став и пред заједничком опасношћу од Турака почели другачије да гледају на јужнословенске народе.
б) Неки радови били су посвећени питањима која се односе на поједине аспекте унутрашњег живота како Византије тако и Србије. С друге стране разматрало се и како српски писци 15. века гледају на Византијско царство.
в) Посебно истраживање посвећено је проучавању и издавању аката манастира Хиландара. Реч је о хиландарским документима који потичу из друге половине 14. и 15. века. Главни циљ овог пројекта био је издавање VII тома Византијских извора за историју народа Југославије што је у блиској будућности један од најважнијих задатака Византолошког института.