Пројекат BarByz_10-13

 

Основна тема пројекта

Пројекат „Од варвара до хришћана и Ромеја. Процес византинизације на централном Балкану (крај 10. – средина 13. века)“ бави се политичким, војним, идеолошким, културним и верским утицајем који је Византијско царство остваривало у централним областима Балкана. Тај процес, који се у модерној  науци означава термином византинизација, подразумевао је обликовање културног и етничког идентитета локалног становништва по принципима хришћанског Византијског царства. Основни циљ пројекта је да се објасне кључни фактори који су утицали на ток и карактеристике процеса византинизације. Процес је зависио како од „меке моћи” Царства, тако и од формалног укључивања дате области у његове границе.

 

Територијални оквир

Избор централног Балкана као територијалног оквира овог истраживања заснива се на чињеници да је ово подручје од 7. века било ван домашаја Византије, те да је у процес византизације укључивано тек од краја 10. века , када је Византијско царство остварило непосреднију контролу над њим. Процес византинизације се није одвијао идентично у свим деловима централног Балкана. Имајући у виду ову околност, истраживање је организовано у четири географско-историјске зоне: североисточни Балкан, централни Балкан, дунавско-моравски регион и северозападни део централног Балкана. Због временског ограничења пројекта, из истраживања се изузумају старе византијске области, пошто је у њима, као деловима царске територије, процес византинизације био неспоран (теме Тракија, Македонија, Стримон, Солун, Никопољ, Кефалонија, Драч и Далмација).

 

Хронолошки оквир

Хронолошке границе пројекта провизорно обухватају период од краја 10. до средине 13. века. У оквиру тог периода издваја се неколико хронолошких фаза у којима се јасније може оцртати процес византизације централног Балкана. Критеријум за разликовање различитих фаза зависи од тога да ли је подручје које се разматра било део Царства или се налазило под његовим културним и политичким утицајем. Могу се разликовати следеће фазе:

– Период тзв. прве византијске „реконквисте” или владавине Јована I Цимискија (969–976), када је Царство продрло у унутрашњост Балкана (североисточна Бугарска и подручје дунавске границе). Повративши територије које је изгубила три века раније услед најезде Словена-Авара и бугарског насељавања у 7. веку, Византија је покушала да организује своју власт по угледу на војну управу успостављену у источном делу Царства неколико деценија раније. Та фаза се завршава Самуиловом побуном и обновом Бугарског царства (969/976–1018/1019).

– Друга фаза почиње владавином Василија II (976–1025) или тзв. другом реконквистом. Борба Византије за повратак у централне балканске области трајала је више од четрдесет година и на крају је резултирала успостављањем свеобухватније византијске контроле над балканском унутрашњости. Усклађујући своју војну управу са црквеном организацијом – оснивањем Охридске архиепископије – Византија је почетком 11. века отворила пут трајнијем процесу византизације на централном Балкану.

– Трећа фаза се може пратити од смрти Василија II 1025. до латинског освајања Цариграда 1204. У том периоду Охридска архиепископија постаје све значајнији инструмент у спровођењу византизације централног Балкана.

– Последња фаза обухвата период од 1204. до обнове Византијског царства 1261. То је период када је Византија почела да се политички и војно повлачи са Балкана. У овим околностима, Охридска архиепископија је постала главни фактор византизације локалних заједница на том простору. У овој фази посебно се истиче епоха охридског архиепископа Димитрија Хоматина (око 1216 – око 1236), када извори јасно показују да је припадност византијској хришћанској заједници значила потискивање локалних етничких идентитета.

 

Главни истраживачки циљеви пројекта

Главни циљеви истраживања су следећи:

• Дефинисање појма „византизација” као интерактивног односа између доминантног културног обрасца и културе локалних заједница које су насељавале централни Балкан. Циљ је да се процес византинизације истражи кроз еволуцију византијског концепта „варварства“, који омогућава да се прате промене вредносних квалификација у византијском друштву.

• Објашњавање кључних елемената процеса византинизације кроз интеракцију припадника и заговорника доминантне (византијске) културе и локалног становништва. Интеракција се може пратити кроз факторе који су довели до потпуног или делимичног прихватања вредности и норми доминантне културе, као и кроз повремене отпоре локалних заједница у настојању да у целини или делимично очувају своје аутохтоне системе вредности.

• Мапирање територијалне и друштвене дисперзије византинизације. У овој фази доминирају две тачке. Прво, у којој мери и како је Византија успела да успостави контролу над појединим областима и локалним заједницама; и друго, у којој мери је тражила подршку међу члановима месних заједница.

• Анализа значаја Охридске архиепископије, као најзначајније византијске институције на Балкану. Идеја је да се објасни начин на који се Архиепископија супротстављала концепту „варварства“ и са којим дуготрајним историјским последицама.

• Уочавање промена у свакодневном животу локалних заједница и улога Охридске архиепископије у том процесу. Промене у свакодневном животу биле су најтеже прихватане, јер су нови вредносни критеријуми често били у супротности са традиционалним обичајима и устаљеним начинима понашања.

• Сагледавање имплементације правних норми доминантне културе јер је, како се чини, тај процес имао најважнију улогу у реорганизацији друштава локалних заједница.

 

Тематска структура истраживачког плана

Истраживање је подељено у четири међусобно повезана тематска дела:

1. Модели византијске власти на централном Балкану (крај 10. – средина 13. века);

2. Охридска архиепископија (од њеног оснивања почетком 11. до средине 13. века) – овај део обухвата како теоријска и теренска истраживања, тако и дигитализацију прикупљене изворне грађе. Та База података ће постати саставни део истраживачких ресурса Византолошког института САНУ;

3. Политички, идеолошки и друштвени аспекти византинизације;

4. Стварни домети византинизације на на простору средишњег Балкана (крај 10. – средина 13. века).

 

Пројектни тим

  • др Бојана Крсмановић

Руководилац пројекта и координатор финалне фазе пројектног истраживања  Стварни домети византинизације на простору средишњег Балкана

  • др Предраг Коматина

Координатор тематско-проблемске целине Политички, идеолошки и друштвени аспекти византинизације 

  • др Милош Цветковић

Координатор тематско-проблемске целине Модели византијске власти на централном Балкану (крај 10. – средина 13. века) 

  • др Љубомир Милановић

Координатор тематско-проблемске целине Oхридска архиепископија

  • др Станоје Бојанин
  • др Маја Николић
  • др Mарка Томић
  • др Јована Шијаковић
  • др Tамара Илић
  • др Бојана Павловић
  • др Милош Живковић

 


 

Догађаји


 

Публикације

Овде ће бити објављен списак свих публикација проистеклих из рада на пројекту.

 


 

Важни датуми

Почетак пројекта: 15. јануар 2022. године

Завршетак пројекта: 15. јануар 2025. године

 

Финансирање

Пројекат је добио подршку Фонда за науку Републике Србије у оквиру Програма Идеје, где се води под бројем 7748349.